Na našim prostorima ova biljka nije toliko poznata!

Japanska-jabuka

Japanska jabuka šire je poznat naziv za biljku kaki koja je poreklom iz Azije, au prirodi je se može naći u Japanu, Burmi i Kini. U Evropu je došla oko 15-tog veka, a danas se uzgaja u toplijim predelima širom celoga sveta.

Japanska jabuka je listopadno drvo sa plodovima od žute do crvene boje koji zreli imaju prijatan i sladak ukus sličan marelici. Plodovi se beru kasno u jesen te danas postoji desetak različitih podvrsta kakija koje se razlikuju oblikom, bojom, ukusom i veličinom ploda.

Sam plod je voće s nižom količinom kalorija, ali velikim udelom ugljenih hidrata važnih za varenje. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor, te je bogat vitaminima C, B, A i E i aminokiselinama kao što su lizin, triptofan, alanin i druge.

Svež plod i njegov sok su izuzetno lekoviti kod probavnih problema kao što su zatvor, upala creva, hemoroidi te razne bolesti želudca kao što su loša probava i gastroenteritis. Osim za probavne smetnje odličan je i kod ublažavanja visokog pritiska, bolesti jetre i žuči, jačanja imuniteta i bolesti nerava zbog svog umirujućeg delovanja. Suvo zreo plod kakija pomaže kod bolesti bronhija i suvog kašlja ako se uzima smleven u prašak.

Plod ove biljke može se iskoristiti u lekovite svrhe i na drugi način osim kao sveži plod ili njegov sok. Oguljen plod japanske jabuke ostavljen na suncu i preko noći poprimiće spolja belu boju i na taj način poprimiti nova lekovita svojstva. Tada može poslužiti u borbi protiv raznih parazita u crevima, za lečenje kašlja i visokih telesnih temperatura te kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja.

Izvor: kucnilekar