MRZIM SEBE: Svaku noć slušam jezive jauke iz komšiluka a ništa ne preduzimam
Živim u kraju Beograda koji često nazivaju eltinim. Na mom spratu ima samo dva stana. Stan od komšija koji su u braku tek nekoliko godina, i moj u kom živim sama od kako mi je majka preminula prošlog septembra.
O komšijama ne znam mnogo toga. Kada se sretnemo u hodniku on mi se ljubazno ali uzdržano javi.
Od dobro obavještene komšinice sa prvog sprata, čula sam da je po profesiji stomatolog i da je na veoma dobrom glasu. Ona nema posao. Radila je kao sekretarica u jednoj uspješnoj beogradskoj firmi ali je prestala tokom prve godine braka. Razlog nije znala čak ni “radio Mileva” iz naše zgrade.
A onda me jedne noći pobudila buka. Učinilo mi se da sanjam ali kada se malo pribrala shvatila sam da se nešto dešava u stanu od komšija. Ona je jecela i ponavljala “Izvini, neću više nikada”.
Prošla me je jeza. Nisam znala šta se dešava, niti kako da odreagujem. Ovakve situacije sam gledala samo na filmu, niko iz mog okruženje nije dijelio sa mnom ovakva iskustva.
Ipak je to njihova stvar a vaspitana sam tako da gledam svoja posla. Situacija se ubrzo smirila a ja sam se natjerala da zaboravim na to.
Sutradan sam ih srela na hodniku, pozdravili su me kao i svaki drug dan. On ljubazno, ona pognute glave, takođe ljubazno.
Nakon desetak dana čulo se urlanje “Kurvo, ubiću te!” Ona se nije čula. Samo njegovo bijesno siktanje.
Drhtala sam u panici. Taman kada sam se pribrala i uzela telefon da zovem policiju, situacija se smirila. Pozvala sam prijateljicu, koja me je posavjetovala da se ne mješam, jer šta ako on nekako shvati da sam ja ta koja ga je prijavila “Hoće li i mene jedne noći bijesan sačekati?
Bojim se, strah mi se uvukao u kosti. Scenario se ponavlja iz noći u noć.
Kako da pomognem komšinici a da ne budem umješana i možda sljedeća na listi bolesnog psihopate
Izvor: nadlanu.com
