Čovek je radio u pošti, a posao mu je bio da sortira pisma čije adrese su bile nejasne. Jednoga dana u ruke mu dođe pismo kojeje bilo upućeno Bogu.

On pomisli, Bolje da ja ovo otvorim da vidim o čemu se radi. Otvori pismo, a u njemu piše:

“Dragi Bože, ja sam 83 godine stara udovića i živim od vrlo male penzije. Juče mi je neko ukrao tašnu. U njoj sam imala još samo 10.000 dinara,
koje sam čuvaia do iduće penzije. Iduće nedeijeje Dan Majki, na koji sam pozvala nekoliko prijatelja. Bez tog novca ne mogu da kupim hranu. Nemam
porodiću da bih se nekom obratila za pomoć i ti si dragi Bože moja jedina i poslednja nada.”

Radnik u pošti se jako rastužio čitajući pismo ove stariće i pokazao je svojim kolegama. Svi su se rastužili i rešili da sakupe nešto novca i pošalju starici. Sakupe 9600 dinara i pošalju.

Radnici u pošti su baš imali lep osećaj zbog ovog dobrog dela. Prodje Dan Majki i gle posle nekoliko dana evo opet pisma napisanog Bogu.

A u njemu piše:

“Dragi Bože, kako se ikada mogu dovoljno zahvaliti za tvoju pomoć? Zahvaljujući tvom dobročinstvu bila sam u mogućnosti da napravim lepu večeru za svoje prijatelje kojima sam ispričala o tvom dobrom delu. Samo da te obavestim da je u pismu falilo 400 dinara. Nemam sumnje da su to uzele one lopuže iz Pošte!”

Izvor: balkanspress.com