O dr. Nestoroviću polemišu svi: Malo ko zna njegove 3 teške tragedije, jedna ima veze s djecom

Niko u Srbiji prethodnih nedelja nije izazvao toliko kontroverzi i podeljenih mišljenja kao doktor Branimir Nestorović, član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

Njegove diskutabilne izjave već danima su predmet polemike u Srbiji, a među poslednjima je ponovno neslaganje sa doktorom Predragom Konom.

Većina zna šta je Nestorovićev poziv i profesija – on je pedijatar u Univerzitetskoj bolnici Tiršova, alergolog i pulmolog i redovan profesor Medicinskog fakulteta.

Većina zna i niz njegovih spornih rečenica i uverenja… Ali privatni život doktora Nestorovića ostao je nepoznanica za javnost, iako je on o njemu otvoreno govorio.

Jednom prilikom je u velikom intervjju za magazin “Lovesensa” ispričao deo svog privatnog života. Otkrio je da su majka i baka imale veliki uticaj na njegov život, te da je medicinu upisao zahvaljujući bratu, a da je njegova sfera interesovanja u to doba bila psihologija.

U istom intervjuu Nestorović je rekao da su ga kao čoveka formirale životne tragedije.

– Nažalost, velike životne lekcije uvek su tragedije, situacije u kojima nešto gubiš. Prvo je to bila smrt oca, hranitelja porodice. Gubitak oca i finansijske sigurnosti doneo je, recimo, prvu lekciju mladom čoveku, a to je da se broj onih koji vas vole znatno redukuje sa pogoršanjem finansijske situacije. Strašna je pouka da u ovom svetu ljudi bez novca imaju malo prijatelja.

- Druga velika lekcija je smrt majke. To je na neki način označilo konačan raskid sa detinjstvom – ostao sam bez nekoga ko me uvek voli bezuslovno i predano. Gubitak majke za mnoge je izuzetno težak, jer jedino majka za svaki naš postupak može da nađe opravdanje – rekao je za “Lovesensa”.

Zatim je pričao o deci.

– Treća situacija je rođenje moje ćerke, koja je na ovaj svet došla sa srčanom manom za koju niko u tom momentu nije znao koliko je ozbiljna. Rodila se u vreme najžešćih sankcija i prilike su bile poprilično beznadežne: želiš da izlečiš dete, ali ne znaš kako i od čega.

– To je bio izuzetno stresan period, ali se, na sreću, sve završilo dobro.

– Dodatan pritisak je nastao kada je ustanovljeno da moj sin ima jedan oblik autizma. Bilo je potrebno mnogo upornosti, rada i snage da se i tom izazovu pronađe srećan ishod. Sve te situacije zahtevaju nov obrazac ponašanja, redefinisanje prioriteta – otkrio je Nestorović.

Kada je mišljenje drugih ljudi prestalo da vam bude važno?

“Pre nekih godina imao sam zdravstveni problem i to iskustvo me potpuno resetovalo. Do tog momenta bio sam bezbrižno uklopljen u sistem koji je sjajna opsena jer nas rasterećuje obaveze da mislimo o sebi. Moj posao mi je okupirao ceo dan, sticao sam ugled i status, prihvatao ponude koje su mi omogućavale napredovanje. Puštao sam da me ljudi i okolnosti vode. A onda te život baci na početak.

Razboleo sam se i primetio da su nakon sedam dana ljudi prestali da me zovu, jer su ranije svi uglavnom nešto očekivali od mene. Mali je broj onih koji će vas pozvati da pitaju kako ste i da li vam nešto treba.

Prioriteti se u tim situacijama potpuno promene. Prestaješ da se vezuješ za spoljne oznake uspeha i statusa. Svaka ustaljenost u životnom koloseku udobna je jer ne zahteva hrabrost. Ljudima se čini da su bezbedni u svojoj rutini i ne vole promene. Ceo život je zapravo borba protiv smrti: prvo se borimo ne misleći na nju, kasnije pokušavamo da je prevarimo.

Od tog reseta uveo sam dva pravila: ne provodim vreme sa ljudima koji mi ne prijaju, tzv. energetskim vampirima, i ne jurim ništa. Otkada sam prestao da jurim, sve je jednostavno došlo. Deluje kao da nemam nikakve strahove, ali nije sasvim tako samo imam osećaj da nije moj trenutak. Čini mi se kao da imam nekoga ko me štiti dok slušam svoju intuiciju.Takođe, rano sam naučio da nisam svemoćan gospodar medicinskog univerzuma, da ja ne krojim tuđe sudbine. Niko nema prava da ikoga otpiše i uskrati mu nadu.”

Izvor: Telegraf