“Da sam znao ono što sada znam, ne bih izlazio iz kuće. Moj tata bi onda DANAS BIO ŽIV”
Ne znam kako sam se inficirao virusom. Znam samo da je ušao u mene i plašim se da je zbog toga umrla osoba koju volim najviše na svetu, moj otac.
Italijan Đani Zampino (40) iz Torina oboleo je od korona virusa. Simptomi koje je osetio bili su izuzetno teški, ali izvukao se. Njegov otac, Antonio (76), nije. Antonio se sada bori sa ogromnim osećajem krivice jer smatra da je on preneo virus ocu.
– Moj tata se zvao Antonio. Imao je 76 godina. Ljudi kažu: “Umro je, ali bio je u ozbiljnim godinama”. Nije bio star. Ne za mene. A za mene je bio i najposebnija osoba na svetu. Bio je deda, otac, brat. Bio nam je sve – kaže Đani.
- Mama mi je umrla pre godinu i po dana. Rešio sam da odem da živim sa tatom, da bih ga pazio – kaže Đani.
Kada je počela epidemija u Italiji, Đani je morao da nastavi da radi.
– Da sam tada znao šta je zapravo ovaj virus, sigurno bih ostao kod kuće. Ne bih išao na posao. Onda bi možda i moj otac danas bio živ, a ja ne bih ovoliko patio. Otišao sam u Milano poslom. Kada sam se vratio kući, podilazila me je jeza. Celo telo mi se treslo i imao sam jak kašalj, visoku temperaturu i teško sam disao. Bio sam u početku uveren da je to samo grip. U subotu ujutro moj brat je kao i obično svratio da obiđe mene i tatu. Primetio je da tata teško diše, a da sam ja u krevetu, na ivici da se onesvestim. Pozvao je hitnu pomoć i uskoro su otac i sin istim ambulantnim kolima prebačeni u bolnicu.
– Tata je teško disao, ali delovao je dosta mirno. Ja sam bio mnogo zabrinutiji zbog njega. Već je imao hronične bolesti, ako se pokaže da je zaražen, ne znam kako će se izboriti. Meni su snimali pluća i pokazalo se da imam obostranu upalu. Rekli su mi da je situacija jako ozbiljna i da moraju da me prebace u drugu bolnicu na intenzivnu negu. Pozdravio sam se sa tatom. Rekao sam mu “Vidimo se kod kuće”. Znao sam da ako se ispostavi da je test pozitivan, nećemo se videti.
– Tri dana kasnije, dobio sam poruku od upravnika naše zgrade. Bila je to poruka saučešća. Duboko u sebi očekivao sam to, ali kada je stigla konačna potvrda, slomio sam se – kaže Đani.
On je posle 15 dana otpušten iz bolnice i vratio se u prazan stan.
– Kada sam se vratio iz bolnice, obećao sam sebi da neću ići u tatinu sobu. Međutim, to je bila prva stvar koju sam uradio kada sam ušao – kaže Đani, koji se bori sa strašnom grižom savesti zbog sumnje da je on taj koji je zarazio svog oca.
– Stalno razmišljam o tome da sam došao da živim sa njim kako bih vodio računa o njemu, a umesto toga…Osećam krivicu. To me uništava – kaže Đani.
Izvor: Blic
