Brankina ispovijest: Muž mi je bio princ, a kada sam se porodila POČEO JE MOJ LIČNI PAKAO

Branka Prusac je 2004. godine bila zaposlena, samostalna mlada žena u Beogradu kada je u njen život ušao, kako je mislila, muškarac njenih snova. Negirala je sitne znakove ljubomore, a onda je zatrudnela i život joj se pretvorio u pakao.

Veza se razvijala brzo i lako, njoj se činilo da je na sedmom nebu, a uskoro su shvatili da žele i bebu.

Zatvarala je oči pred, kako je mislila, sitnim znakovima ljubomore, poput zabrane muških prijatelja ili ljutnje kada zakasni, a onda su stvari poprimile crnu dimenziju.

PRVI UDARAC DOBILA SAM U TRUDNOĆI

– Iz prvog puta znala sam da sam trudna i osećala sam da nosim devojčicu. Želela sam da je nazovemo po ocu, Aleksandra. Nas dvoje venčali smo se u junu 2006. godine i prvi put me je udario dok sam bila trudna. Nikada neću moći da zaboravim to poniženje, nemoć i bol. Nisam mogla da poverujem da se to meni dešava, meni koja sam uvek govorila da preko toga nikad ne bih prešla. Drugi šamar desio se dok sam u rukama držala Aleksandru koja je tada bila bebica od mesec dana. Tada mi je bilo jasno koliko sam pogrešila, ali ćutala sam da ne razočaram roditelje iako znam da mi reč ne bi rekli, jer su uvek bili i ostali moja najveća podrška – priča Branka za “Žena.rs”, dodajući da je sličan odnos kao sa roditeljima imala i sa svekrom i svekrvom.

– Sa svekrvom sam imala odnos kakav se retko sreće, bila mi je poput suvog zlata u teškim danima, ali i ona je trpela u mladosti fizičko nasilje muža i verovala je da tako mora i da će se jednom smiriti – primećuje Branka.

Nizale su se godine i šamari, a Branka kaže da, ako je to uopšte uporedivo, više boli psihičko od fizičkog nasilja.

PRVI DAN PO POROĐAJU, MAMA I JA GUTAMO SUZE I PRAVIMO VEČERU

Potom je 2012. godine usledila druga trudnoća. Čekali su malog Tadiju. Bila je to teška trudnoća, ali na svu sreću, sve je prošlo odlično i Tadija je došao na ovaj svet živ i zdrav. Ipak, Branka je sa njim morala da ostane u bolnici šest dana, budući da je imao žuticu.

– Već tada moj muž je pravio problem što ne izlazim, jer on ima obaveze, a ja samo ležim. Terao me je da kažem lekaru da ću izaći. Taj dan kada smo izašli, pravo iz bolnice otišli smo da kupimo šta treba za bebu jer on nije stigao. Čim smo došli kući, otišao je po moju majku i ćerkicu. Ja krvarim, jedva hodam i pokušavam da podojim bebu a on se vraća i pred mojom mamom komentariše kako sam lenja što makar supu nisam skuvala, a ja željna ćerkice svijam je u krilo i upoznajem sa batom. Krvava, iznemogla, odlazim u radnju i sa mamom koja tiho guta suze, pravimo večeru. Taj dan mu nikad nisam zaboravila – kaže Branka.

OD POČETKA BRAKA ZNALA SAM DA ME VARA

Nikad, kaže, nije imala konkretan dokaz, ali uvek je imala taj osećaj.

– Par meseci kasnije, ujutro dolazi toliko pijan da je odmah zaspao kao klada, a ja u njegovom telefonu nalazim poruke žene sa kojom je u vezi. Čitam ih i osećam da prestajem da ga volim. Umesto toga, počinje da mi se gadi. Nikome se osim svekrvi nisam požalila, a ona mi je uvek govorila: “Ćuti i trpi, proći će” – kaže Branka.

“ĆUTI I TRPI, PROĆI ĆE”

A godine koje su usledile bile su još gore.

– Uvek me je udarao u glavu, za svaku sitnicu. Ako zaboravim da stavim viljušku ili slanik na sto, bacio bi sve sa stola. Ćutala sam, trpela i sklanjala decu. Njega nikad nije ni bilo. Posao, kafana, a onda je izmislio da je našao dodatni posao noćnog čuvara i više ga nismo ni viđali. Onda se ja 2016. godine zahvaljujući drugarici zapošljavam u prodavnici mlečnih proizvoda, presrećna jer se napokon vraćam trgovini i poslu posle 11 godina života domaćice – kaže Branka.

Istovremeno, počeo je i novi krug pakla, jer sada je muž konstantno imao zamerke na to što je našminkana, ili što kasni s posla par minuta.

- Udarce više nisam ni brojala – kaže Branka.

Sve se promenilo 31. januara 2017. godine, kada je na Fejsbuku slučajno našla njegove slike sa drugom ženom. Shvata da je sa njom dve godine u vezi.

– Obuzelo me je neko mrtvilo i očaj. Pozvala sam ga, rekla mu da sve znam i da ne dolazi kući. Onda svojima saopštavam da ću se razvesti. Tata mi je rekao: “Nemoj da si suzu pustila, nije vredan. Imaš nas i decu, a on za nas više ne postoji”.

U martu je Branka predala zahtev za razvod, međutim, suprug ju je nagovorio da ga povuče i da probaju da sačuvaju porodicu.

– Znajući kakav je, glumila sam da je sve u redu dok dete ne završi školu. Rešila sam da ću tad da ga ostavim. Dan koji je sve promenio bio je 14. maj, kada on ranom zorom dolazi kući, otima mi telefon i nalazi poruke mogo školskog druga koji me je pitao da li mi treba neka pomoć. Optužujući me za prevaru, počinju strahoviti udarci, razbijanje telefona, a moj petogodišnji sin pokušava da ga zaustavi svojim ručicama. Tada sam znala da moram da ubrzam odlazak. Tako je 22. maja moj tata došao, pokupoio sve moje stvari, uzeo mog sina i odveo na selo, dok sam ja sa ćerkom prešla da mesec dana živim kod kume – kaže Branka.

KONAČNI RASTANAK

Sreli su se, kaže, na vratima.

– Ja sa koferom u ruci, on sa mržnjom u očima. Pretio je da će me zgaziti, ubiti, pljuvao me, govorio da sam kur*a… Prvu prijavu protiv njega podnela sam 24. maja i posle mesec dana dobila sam zaštitu policije. Divan inspektor Mališa na Čukaričkoj padini, pun razumevanja, verovao mi je svaku reč. Onda sam drugog marta, dan pred našu godišnjicu podnela tužbu za razvod, a 24. juna selimo se u mali gradić u Sremu. Živeli smo u stanu koji sam nasledila od moje bake, a par dana kasnije dobila sam posao sobarice u hotelu, gde sam upoznala divne mlade ljude, pune razumevanja i podrške – moje divne devojke sa recepcije, Danijelu, Milenu i Natašu, direktora Milan, administratorku Draganu,vlasnike hotela, i mog najvećeg prijatelaj,mog anđela čuvara Aleksandra.

Brakorazvodna parnica je i dalje u toku, bivši muž, kaže Branka, ne daje alimentaciju.

– U poslednje vreme da neki dinar deci, a nas dvoje ne komuniciramo. On živi sa nekom ženom i njeno troje dece, a ja uspevam da zaradim i borim se da moja deca imaju sve. Ćerka ide na folklor, sin trenira fudbal. Ja dosta radim prekovremeno, noćne smene, čistim jednu kuću, kako bih imala dovoljno za nas i ponosna sam na sebe što sam deci pružila mir i sreću. Ponosna sam na sebe jer sam se izdigla iznad svega a zahvalna sam čak i toj gospođi sa kojom me je varao jer ona se borila da bude njen, ja sam ga oberučke prepustila i rešila ga se - zaključuje Branka.

Izvor: zena.blic.rs