Psiholog tvrdi: Žensko tijelo nije stvoreno za težak rad. Muškarac koji ne izdržava ženu završiće depresivan i impotentan!

Žensko telo jednostavno nije namenjeno opterećenju. Prava dama ne radi, ali treba da se bavi nečim što voli. Ako će to donositi uz sve i dobru zaradu, još bolje. Ali to ne znači da žena ne može da dobija novac ili druge prihode – slavu, poštovanje i priznanje. Neka čini šta god želi. Najvažnije je da se to ne pretvori u težak posao, tvrdi kontroverzni psiholog.

“Muškarac mora u potpunosti da izdržava ženu. U suprotnom, on gubi svoju mušku suštinu i degenerira. Postoji put prirodne dužnosti (dharma), i svako ga sledi, bez obzira zna li o tome ili ne. Ako muškarac ne realizuje svoju pravu biološku funkciju, onda se njegov put i njegova psiha iskrivljuju. Isto je i sa ženom. Ako je on muško, on je pre svega dužan samom sebi, svojoj muškoj prirodi i svom putu. Iako u suštini on ne duguje ništa nikome, ipak mora da prihvati posledice toga što radi, da ne ispunjava svoju specifičnu svrhu. A posledice mogu biti tužne – i za muškarce i za žene koje ne žele da idu prirodnim putem. Za muškarca su to gubici na poslu, gubitak smisla života, depresija, alkoholizam, impotencija”, smatra kontroverzni psiholog i učitelj Oleg Silyavski.

Mnogi parovi danas ne osećaju nikakvo zadovoljstvo od međusobnih odnosa. Umesto da uživaju u životu, ljudi pokušavaju da saznaju ko bi za šta trebalo a plati i zašto jedan od njih mora da zarađuje više nego drugi, prenosi Onliner.by.

“Gde je tu pravda?” – pitaju muškarci-“zarađivači”.

“Pravi heroji su odavno nestali” – žale se predstavnice lepšeg pola.

Onliner.by donosi razgovor s trenerom-psihologom i učiteljem Olegom Silyavskim o ulogama muškaraca i žena i nepromenljivosti ljudske prirode.

Kakve bi trebalo da budu uloge muškarca i žene u idealnom odnosu?

“Na svojim treninzima, često predlažem ljudima da zamisle jednostavan biološki model. Na primer, na ivici šume stoji kuća u kojoj žive muškarac, žena i petoro dece – kao što je nekada bilo. Iz toga dolaze sve uloge, funkcije, posledice, ko se kako mora prema kome odnositi, ko šta mora da radi. Da, u materijalnom i socijalnom smislu, sve se promenilo: ljudi žive u udobnim domovima, ne moraju da seku i nose drva. Ali, u isto vreme arhetipska ljudska priroda je ostala ista. Ako je ljudi ne prate, onda se pojavljuju problemi, određeni nedostaci: psihološki i socijalni.

Generalno, danas u svetu postoji izvrtanje uloga muškaraca i žena, to je sigurno. Previše su se ljudi odvojili od svoje istinske prirode, rade šta god zažele. Muškarci zaboravljaju svoje uloge i odgovornosti, žene gube svoje… Po tom pitanju, danas je sve u rasulu“, smatra ovaj kontroverzni psiholog.

Kada bismo sledili vaš model, to bi značilo da muškarac mora u potpunosti da izdržava ženu?

“Naravno da mora. Definitivno. U suprotnom on gubi svoju mušku suštinu i degeneriše se. Postoji takav pojam kao duhovni put prirodne dužnosti (dharma), i svatko ga sledi, bez obzira zna li nešto osoba o tome ili ne. Ako muškarac ne realizuje svoju pravu biološku funkciju, onda se njegov put i njegova psiha iskrivljuju. Isto je i sa ženom”, kaže Oleg Silyavski.

Zar je muškarac nešto dužan ženi?

“Ako je on muško, on je pre svega dužan samom sebi, svojoj muškoj prirodi i svom duhovnom putu. Dužnost muškarca, njegova priroda je da bude ratnik, branilac, zaštitnik. Ako on to ne radi, on nije muško. Naravno, osoba može da postupa i drugačije. On stvarno ne duguje ništa nikome. Ali onda neka prihvati posledice toga što radi, da ne ispunjava svoju specifičnu svrhu. A posledice će biti tužne i za muškarce i za žene koje ne žele da idu prirodnim putem”.

Kakve su to posledice?

“Za muškarca su to gubici na poslu, gubitak smisla života, depresija, alkoholizam, impotencija. Varijanti koje je priroda pripremila ima dosta. Kod žena, kršenje svoje prirode i ispravnog duhovnog puta dovodi do gubitka lepote, gojenja, ženskih onkoloških bolesti. U početku to se sve čini zabavnim, pogotovo u godinama mladosti. Dok te sve posledice još nisu stigle. U hinduizmu i budizmu se koristi takav pojam kao karma. U stvari to je odličan zakon – zakon karme, ili kako ga još zovu, zakon univerzalne pravde. Ali, čak i ako uklonimo mistični aspekt tog pitanja, zakon karme stvarno postoji. Čak nema potrebe navoditi sve te priče o reinkarnaciji. Zakon univerzalne pravde funkcioniše već u ovom životu.

Suština tog zakona je vrlo jednostavna: izbori koje smo napravili juče, definišu naš život danas, izbori koje činimo danas će odrediti naš život sutra. Dakle, oni koji danas donose odluke protiv svoje prave prirode, mogu uživati na početku, dobiti puno užitka. Oni misle da su se oslobodili nepotrebnih obaveza: da izdržavaju ženu, porodicu, ili za ženu – da služi muškarcu i odgaja decu. Osoba može da uživa u tome godinu, dve, tri, ali za pet godina posledice će tu osobu uhvatiti. Dok, nakon još osam godina, sve će se tako nadoknaditi, da neće više biti šala. Ja sam u ovoj praksi već dvadeset godina, i video sam toliko sudbina! Taj mehanizam radi kao sat zapravo, a ljudi ništa ni ne razumeju o tome. Oni misle da je svet takav, znate, da se može raditi sve što želite u njemu. Ali on nije tako jednostavan kao što se čini”, tvrdi psiholog.

Kakav je put pravog muškarca?

“On pre svega treba da ima svoj posao u životu. Za muškarca, to igra ključnu ulogu. Ako on nema posla u životu, onda to nije muškarac. Reći “profesija” ovde ne bi bilo ispravno. Je li preduzetnik profesija? Ili umetnik?

Opet, u jednostavnom biološkom modelu glava porodice mora da “ide u lov” svaki dan. Tako on preživljava, njegova porodica preživljava. Stoga je glavni put muškarca, duhovni razvoj povezan s poslom, radom. To je prvi prioritet.

Drugi prioritet je žena. Ako muškarac nema ženu koja ga voli, onda u njegovom životu počinju da se događaju svakakve gluposti. Na primer, on počinje da reinvestira plodove svog rada. To rade mnogi poslovni ljudi koji imaju probleme u odnosima. Osnovao je jedan biznis i dobio hrpu novca. Šta će s njim? Potrebno ga je uložiti u sledeći biznis. Uložio je u sledeći. Sada, gde će sa njim? Uostalom, ako je muškarac uspešan i pokrenuo je jedan biznis, onda može da pokrene i dva i deset. Mislio je da će se rešiti novca, a on se još i razmnožio. Tako će on ceo život u tim firmama živeti, a zatim u sedamdesetoj godini će shvatiti da je sve propustio u životu. Uspeha je bilo, a sreće kao da nije bilo, i dalje je nema jer je on celo vreme gradio karijeru.

Stoga, svaki muškarac treba da ima ženu koja bi bacala taj novac u vetar”, tvrdi Oleg Silyavski.

Baš obavezno u vetar?

“Da, tačno. Žene očito bacaju novac u vetar. Samo prvo muškarac mora da zaradi. I to je bilo u tradicionalnim kulturama uvek naznačeno. Nažalost, većina tradicionalnih praksi su izgubljene u savremenom svetu. Ali u nekim mestima još uvek postoje takve kulture. Na primer, na Istoku se još uvek sačuvao takav fenomen kao “otkup neveste”. I to je ispravno, kažem vam. To je vrlo dobro. Jer ako ne možeš ili nemaš da daš 40 ovaca – tebi se ne može poveriti žena“, ubeđen je ovaj kontroverzni psiholog.

Šta ako žena ne želi da budeš taj koji daje 40 ovaca za nju?

“Oni nemaju takav pojam da žena ne želi. Tamo je drugačiji odgoj. I muškarac je takođe siguran da, ako će on dati 40 ovaca, on tačno zna da i žena želi njega i decu i kuhinju. Video sam to sopstvenim očima.”

Znači, ispada da je muškarac zadovoljan što žena troši njegov novac?

“Naravno, to je očigledno. Idealna porodica je porodica u kojoj žena ne zna odakle novac dolazi, a muškarac ne zna gde novac nestaje. U pogledu novca to je odličan primer idealnog para. Žena uvek ima puno divnih načina da potroši novac. Muškarac nije sposoban da troši novac tek tako, on ga uvek broji, misli kako investirati bolje. Uvek nastoji da osigura da se dobije dohodak na uloženi kapital. Dok žena lako troši. Prsten je kupila za 9.000 dolara, na primer. I to je još mali bio, trebalo bi za 25.000 kupiti, tako da ima malo veći dijamant. Hop – i 25.000 nestalo, odletelo.

Novac je u ovom slučaju nastavak i realizacija muške ljubavi. Pokloni, cveće, kućice, automobili, odeća, i naravno gotovina. Ako muškarac voli, on to sve stalno poklanja ženi”, kaže Silyavski.

Za šta još je muškacu potrebna žena po vašem mišljenju, osim da troši njegov novac?

“Generalno, žena je za muškarca jedan od najboljih izvora ulaganja. Pod uslovom, naravno, da je to prava žena. On uvek nešto ulaže u nju, dok ona uvek nešto uspeva. Jedan put je nešto uložio – ona je uspela da rodi dete, drugi put je nešto uložio – stvorio se dom. To je važno na materijalnom nivou.

Na društvenom nivou to je status, recimo, imam ženu, pa još i najbolju i najlepšu. Osim toga, to daje osećaj sigurnog zaleđa.

Što se tiče duhovnog nivoa, to je takođe vrlo važno. Na duhovnom nivou, žena pomaže muškarcu u vrlo važnom poslu – u potrazi za istinom. Muškarci su uvek u potrazi za istinom, nikako da se oni smire. Koji je razlog što je toliko puno muškaraca u nauci? Oni su u tom „filmu“: oni žele da znaju kako svet funkcioniše, oni žele da pronađu istinu. Naučnici i političari na neki način žele da znaju kako funkcioniše ovaj svet, da bi mogli njim da vladaju. To je za muškarce principijelno važno – istina. I najvažnije – istina o samom sebi.

Saznati “ko sam ja u ovom svetu”. I žena je ta koja to može da kaže. Ona govori direktno rečima ko ste. Magarac, na primer. A ako se vam posreći, ona govori – “Ti si moj heroj”. Eto ga, na muškarca odmah silazi ozarenost. Prava žena može dati muškarcu pravu sliku koju on traži i dati je na nužni način: Ja sam junak, ja sam pobednik, ja sam najbolji na svetu, jer me voli takva žena i ona mi o tome govori.”

Ipak, puno toga se promenilo. Nekada bi gospodin ustao ako je dama ušla u sobu, do danas muškarac neće da ustupi mesto ženi ni u javnom prevozu.

“Stvar je u tome da se vremenom muškarac kao vrsta jako promenio. Razloga tome ima puno. A da ne idemo predaleko, sama istorija pokazuje zašto smo izgubili taj kvalitet muškog pola koji je postojao nekada. Ratovi, gde su umirali najhrabriji i najsnažniji muškarci pa su male dečake odgajale žene, previše ih čuvale i mazile. Onda u vremena komunizma pokušaji države da potisnu bilo kakav potez muškaraca (koji su još uvek bili glava porodice i glavni izvor novca i dohodaka) za samostalnošću. Žene su pomalo navikle da moraju sve da rade same.

Tako se generacije odgajaju u iskrivljenom polju: dečaci – na infantilan ženski način, a devojke – kao tegleći konji, a onda takav način odgoja prelazi iz generacije u generaciju i i dalje je na snazi. Naše žene nastoje da budu samostalne. I nije strašno ako ju je muškarac ostavio s decom samu. Ona će ih sama odgajiti. I smatraće da je dostojna pohvale za to. U prošlosti, kada nije bilo drugog izbora, to bi bio heroizam.

Ali, sada je situacija drugačija, danas ima puno muškaraca. I ovde ne bi trebalo aplaudirati takvoj ženi jer je ona preokrenula život svoje dece, jer dečaci odgojeni bez oca ne znaju kako da budu pravi muškarci, a devojke ne znaju kako da se ophodite sa suprotnim polom.

Začarani krug. Ne treba joj tapšati nego reći: “Slušaj, privuci u svoj život normalnog muškarca. Nemoj raditi tri posla i samostalno odgajati decu. Nauči da budeš žena, nauči da slušaš, služiš, voliš pravog muškarca, poštuješ ga i sve će biti u redu u tvom životu“, smatra ovaj psiholog.

Znači, žena uopšte ne bi trebalo da gradi karijeru, nego samo da kuva?

“Žena uopšte ne sme da gradi karijeru. To nije život za ženu. Žena ne sme da radi. Žensko telo jednostavno nije namenjeno opterećenju. Da vidimo. Uzmimo ovde ovu tešku kutiju koja stoji kraj stola, i prošetajmo s njom u rukama 20-ak puta niz hodnik. Prvo ja, onda vi (ženski novinar). Pa ćemo videti šta će biti.

Žensko telo jednostavno nije namenjeno opterećenju. Prava dama ne radi, ali treba da se bavi nečim što voli. Ako će to donositi uz sve i dobru zaradu, još bolje. Ali to ne znači da žena ne može da dobija novac ili druge prihode – slavu, poštovanje i priznanje. Neka čini šta god želi. Najvažnije je da se to ne pretvori u težak posao. Jer raditi stvarno mogu samo muškarci i žene nisu stvorene za to. Njihovo telo i um su projektovani za sasvim drugu stvar. Pre svega, to je kuvanje, dobro ste rekli. Samo nemojte biti tako skeptični. Kuvanje je velika stvar.

Svako ima svoju najveću ulogu u ovom svetu. Kuvanje ili posao (za muškarce) – to je samo oruđe u toj najvećoj ulozi. Najvažnije funkcije žene, koje uključuju i kuvanje, su ženstvenost i majčinstvo, u najširem smislu. Prvo morate biti žena, a onda, ako je žena u stanju da privuče i zadrži muškarca, osnuje porodicu, doći će i do majčinstva. Ali ako je ona loša kao žena, neće moći da postane ni dobra majka.

Ženstvenost je pre svega lepota, ona lepota koja će spasiti svet. Drugim rečima, žena ima dve glavne funkcije: lepotu i negu ženstvenosti i majčinstva. Usput, one takođe mogu biti osnova za neki biznis. Žene su najuspešnije u karijerama koje su povezane s tim područjima, u kojima je potrebno voditi brigu o nekome, o kupcima, klijentima. A kada žene počinju da upravljaju kompanijama, farbrikama… Za to, rekao bih šta treba imati, ali neću o tome pred vama. Žene to nemaju”, zaključuje Silyavski.

Izvor: kurir.rs