Virusolog Aleksej Potekin: Ovo je najveća laž o korona virusu! Srce mi kaže da smo u gadnom sosu!
Profesor biologije na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, Aleksej Potekin izneo je svoje mišljenje o korona virusu
Mislim da je došlo vreme da ja kao biolog, koji se dugo bavi virusima na univerzitetu kažem nekoliko reči o koronavirusu. Pokušaću to da učinim u par teza, iako su na ovu temu već mnogi skoro sve rekli. Dakle:
1. Ovo je samo koronavirus. Jedan od članova porodice, koji je prethodno bio zastupljen u opštem spektru akutnih respiratornih virusnih infekcija. Ovo nije kuga. Nisu boginje. Ovo nije koronavirus koji je izazvao SARS 2002. godine. Trenutno ovaj virus ubija ljude, ali umereno. U svetu mnogo ljudi svakodnevno umire od tuberkoloze, malarije i td, ali te brojke ne pratimo pomno kao brojke umrlih od koronavirusa iz razloga jer je on sada nov virus i agresivan je.
2. Korona virus je nažalost veoma zarazan. Zarazniji je od gripe, manje od zaušaka i rubeole, a da ne pominjemo ospice. U našoj glavi, podaci o smrtnosti zbog ovog virusa pale alarme. Zbog toga je panika na vrhuncu. Međutim ova pandemija je daleko blaža od one koju su naši preci preživljavali.
3. Virus je izbio iz jedne zemlje i tačke rasta pojavile su se širom sveta. Bilo je to neizbežno. Usput, ne treba se plašiti reči “pandemija” – to samo znači da su slučajevi bolesti otkriveni širom sveta, a ne da se čovečanstvo suočava sa izumiranjem. U svakom slučaju, mali procenat stanovništva svake zemlje će biti pogođen, ali količina će biti znatna. Karantin ima za cilj da u kratkom vremenu ne dostignemo italijanske brojke. Bezbednosne mere koje mnoge evropske zemlje preduzimaju su bez presedana. Glavni cilj je da se smanji teret koji je na bolnama za vreme masovnih epidemija, kao i da se smanji broj zaraženih.
4. Stope smrtnosti od korona virusa su stvarne. Niko u doba društvenih mreža taj broj ne može smanjiti ili povećati – odmah bi se javili ljudi čiji su najmiliji stradali od ovog virusa i brojali bi jedni druge. Štaviše, pokazatelji ukupnog broja inficiranih su potcenjeni jer je mnogo ljudi imalo asimptomske reakcije na virus ili nisu mogli da ga indetifikuju. Ali sada se mnogi slučajevi otkrivaju i prate. Međutim to je i dobro, jer što je više onih koji nisu “uračunati” u statistiku zaraženih, to je manji procenat smrtnih slučajeva.
5. Ovaj virus nema nikakve veze sa ljudskim razvojem i nije “pobegao” iz neke laboratorije. Dok ljudi paniče, laboratorije širom sveta otkrivaju pojedinosti ovog virusa. Konkretno, činjenica je da je sve počelo jednom infekcijom u Kini – odnosno, neko tamo je pojeo neku lošu životinju. Ili su jednostavno pojeli nešto na pijaci na kojoj se u strašno lošim higijenskim uslovima sprema čudna hrana.
Onda je virus iz te zaražene životinje prešao na novog domaćina i počeo da se ponaša agresivno. Pored toga, ako pređe preko interspecifične barijere jednom, virus će takođe preskočiti drugog, istovremeno se prilagođavajući novom domaćinu. Negde u tom lancu vlasnika/domaćina naći će se i čovek. Ovo nije prvi virus čije poreklo vodi sa kineskog tržišta. Možda će ih Kina sada reorganizovati, a opet, možda smo imali sreće što je ovaj virus u stvari tako blag.
6. Koronavirus neće nestati. Karantin ga neće uništiti. Nema lekova protiv njega, kao ni protiv većine virusa. Vakcina će se pojaviti (mislim na leto), ali neće biti masovne vakcinacije barem do kraja godine, jer se vreme ispitivanja ne sme i ne može smanjiti. Upravo zbog toga je većina populacije osuđena da se razboli od ovog virusa. Ali ovo je važno jer je kolektivni imunitet najbolji lek za zarazne bolesti (što se većina ljudi razboli i stekne imunitet, manje će novih slučajeva zaraze biti). Ne verujte glasinama o ponovljenim infekcijama. Na korona virus mora se razviti imunitet.
7. Korona virus ne liči na virus gripe. I zato on neće decenijama držati čovečanstvo u karantinu. Verovatno će slediti uobičajni put infekcije – što je taj put duži, slabiji su simptomi. A novi oblici će se retko pojavljivati i neče efikasno prevazići imunološku barijeru koja se pojavi posle prve infekcije. Ali oko pola godine (po mojoj proceni), imaćemo pravu epidemiju. Postepeno, virus će postati deo svakodnevnice, mnogi će ga preležati i život će početi da se vraća u normalu.
8. Srećom, deca se teže razboljevaju od korona virusa, iako mogu biti prenosnici istog. Zdrave odrasle osobe verovatno će pretrpeti infekciju “na nogama”, neko će se malo zalečiti, neko će se malo više razboleti, kao kad dobije grip. Malo nas će zavšiti u bolnici. Od tog malog broja, deo će umreti. Ništa više nego od gripa, s tim što je najneprijatnija upala pluća koja prati ovaj virus. I kao što su verovatno već svi razumeli, grupa izuzetno rizičnih ljudi su oni od 75 godina pa naviše, posebno sa nekim pratećim bolestima.
9. Sa gledišta biologije, ako posmatramo ljude kao jednu od životinjskih vrsta, korona virus ne treba uopšte da se posmatra kao nešto previše opasno. Ubija ljude sa oslabljenim imunitetom (poput bilo koje zarazne bolesti) i umereno smanjuje populaciju u starijoj starosnoj grupi. Još pre 100 godina čovečanstvo bi ovo shvatalo kao Božije proviđenje.
10. Stoga su karantinske mere opravdane. Ako biramo između odlaska u kafić i smrti još jedne nepoznate starije osobe u lancu prenošenja virusa, kome se još ide u kafić? Ako se dosada meri životima starih ljudi, mislim da bismo svi izabrali dosadu kod kuće. Svet se neće srušiti ako ostanete kod kuće.
Ne mešajte samoizolaciju sa potpunim prestankom društvenih aktivnosti. Ovaj virus nije paralizovao život. Nema potrebe da kupujete godišnje zalihe hrane u prodavnicama, one očigledno neće biti zatvorene i tada ćete biti primorani da bacate hranu.
Ako vam je potrebno 14 rolni toalet papira za 14 dana karantina, onda ste morali da posetite lekara još pre korona virusa.
