Ispovijest doktorice koja u KBC “Zvezdari” leži kao pacijent od koronavirusa nekom će služiti za nauk, nekome na čast, ali nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

ispovijest-doktorice

– Ovo je pogled iz moje bolesničke sobe u KBC “Zvezdara”. Naravno da, kao doktor, nisam imala dovoljno zaštitne opreme, naravno da sam radila sa Covid-19 pozitivnim pacijentom za kog nismo znali da je pozitivan… i naravno da sam ubrzo dobila simptome – riječi su kojima započinje potresna priča.

Loading...

– Tačno se sećam tog poziva uveče, kada me je posle dnevne smene od 12 sati zvao šef ekipe da mi javi da je jedan od pacijenata kog sam tokom smene zbrinjavala Covid pozitivan. Ostalo je samo da čekam i da se uzdam jer nikad nisam imala problematična pluća.

Ova lekarka navodi da je najpre imala malu, potom veću, pa temperaturu koja nije mogla da se spusti ni lekovima.

Zatim su počeli ostali simptomi – bol u grlu, suv kašalj, pa uporna glavobolja. Drugog dana počelo je stezanje u plućima i – sve joj je bilo jasno.

– Sutra ujutru sam se javila kolegama na Infektivnoj klinici, na RTG obostrana upala pluća, hitna hospitalizacija u KBC “Zvezdara” koju su, mislim, tek tada otvorili za prijem. Bila sam prva u četvorokrevetnoj sobi koja se napunila za manje od 24 časa. Sestre su bile potresene jer im je prethodni dan umrla koleginica 1987. godište, koja se zarazila od Covid-19 pozitivnog pacijenta. Tri dana su neprekidno stizali pacijenti u KBC “Zvezdara”. Tokom jedne noćne smene od osam sati imali su 80 prijema. A lekari, sestre, spremačice su svi neumorno radili.

Saosećanje i razumevanje za kolege od strane ove lekarke je veliko. Iako muči svoju muku i bori se sa bolešću, imala je vremena da primeti ljubaznost kod kolega.

– Htela bih da se zahvalim svim sestrama, lekarima, spremačicama KBC “Zvezdara”, da pohvalim izuzetnu organizaciju, ljudski odnos, brigu, bodrenje dok rade osam sati smene pod opremom, a da ne mogu ni da jedu, ni piju vode ni do toaleta. Magle im se zaštitne naočare, imaju po dva para rukavica za broj veće, sestre praktično na slepo bodu vene, svi se preznojavaju pod opremom a ta oprema tamo nisu skafanderi, najčešće su šuštali prolazeći hodnikom izgledajući slično ovome… Organizacija KBC “Zvezdara” je bila vrhunska, uradili su maksimalno u odnosu na ono sa čim raspolažu. Pored svakog kreveta je bio kiseonik, smeće se praznilo pet, šest, sedam puta dnevno, ako nema spremača, praznile su sestre, brisali su se podovi dva puta dnevno, kvake, lavaboi, slavine. Jedan dan su nam rekli da pozatvaramo sve prozore i vrata, da niko ne izlazi sat vremena, radi se dezinfekcija unutra i spolja. Neka užasno bučna mašina je drndala 45 minuta, još 45 minuta niko nije smeo napolje, kažu sestre posle “Rusi doneli neko čudo”.

Loading...

Nakon toga, ova devojka se obratila i onima koji se žale na kućni karantin i izolaciju.

– Gledam kako se ljudi žale na kućni karantin. Reći ću vam samo ovo… Sloboda je kad možeš da dišeš punim plućima. Sloboda je kad možeš da spavaš u svom krevetu. Sloboda je kad možeš da spavaš u kom hoćeš položaju a da te ne bode braunila ako saviješ ruku. Sloboda je da kući možeš sebi da spremiš šta poželiš, a da ne zavisiš od bolesničke hrane (koja je bila vrlo pristojna, i to bih pohvalila). Kasnije smo se organizovali pa su porodice i bliski predavali pakete na ulazu, a sestre raznosile po sobama. Sloboda je kad ne vidiš kako drugi dan hospitalizacije hodnikom proguravaju mrtvog čoveka, čoveka umrlog dve sobe od moje, odeljenje gde su, kao, lakši pacijenti. Sloboda je kad ti ujutru ne uđe medicinska sestra u sobu i kaže “Dame, skinite sve lične stvari, šnalice, prstenje, lančiće i vratite porodicama, znate zašto ste ovde, znate šta sve može da se desi”… Kad tad nisam umrla. Niko od nas ništa nije vratio, hteli smo i mi kući s našim lančićima.

Za kraj, imala je snažnu poruku, koja tera suze. Mnoge njene kolege, kao i ona, nisu videli svoje porodice. Dosta medicinara je hospitalizovano. Zbog toga njena poruka državi glasi:

– Dosta mojih kolega se izolovalo od porodica, nekoliko se udruže i iznajmljuju stanove što državu treba da bude SRAMOTA. Kao da niste mogli jedan hotel da obezbedite, “Four Seasons” u NYC otvorio vrata medicinarima, a u BG niko ne može. Ti ljudi, od spremača do lekara, ne da treba da dobiju aplauz već OVACIJE svako veče u 20h… Nedovoljno zaštićeni, često obučeni u kese, pola njih sami nabavljali zaštitne naočare i vizire, odvojeni od porodica, poslati u rat sa virusom, a ne znaju i sami hoće li se zaraziti. Pitate se zašto je u SLO i HR bolje sa manjim merama ka građanima? Pa jednostavno-imaju bolje zdravstvo. Naše zdravstvo su urušavali decenijama, omalovažavali sestre, lekare, politizovali uprave bolnica, domova zdravlja, te se na sve pristajalo da ostanu u foteljama. Direktor “Narodnog Fronta” je u vreme pandemije zabranjivao zaposlenima da nose maske. Rezultat je više od pola obolelog medicinskog kolektiva. Hoće li on odgovarati za svesno ugrožavanje zdravlja drugih, to bih htela da nam vlast odgovori?

Izvor: direktno.rs