Moja devojka živi u inostranstvu. I kao većina ljudi sa Balkana koji odu preko grane, i ona radi za firmu čišćenja.

Većina tih istih ljudi kad dođe nazad u svoj kraj prosipa priče o fakultetu, o poslu advokata, doktora, inženjera, itd.

Jednom je moj prijatelj pitao moju devojku čime se bavi.

Očekivao sam da će slagati.

Loading...

Kao što sam i ja sam ponekad radio kada bi me pitali za nju.

Pravio se da ne znam šta radi.

Ona mu sa širokim osmehom i vrlo ponosno reče da čisti.

Čistačica. Celo društvo se sagledalo, a ona je nastavila.

Loading...

“Vi ne radite ništa? I ne trebate. Ja na kraju meseca imam, čist obraz, pun novčanik, osmeh iako su mi ponekad prljave ruke, obraz i duša nisu.”

Bio sam tako ponosan na nju.

Sramio sam se sebe i svojih prijatelja.

Naučila me bitnu lekciju.

Izvor: balkanspress.com