Izdaja koja se ne prašta: Vodili smo ljubav a onda mi je rekao nešto od čega mi se sledila krv u venama
Ne, nije bio sa mojom najboljom drugaricom, niti sam ga uhvatila kako se dopisuje sa mojojm sestrom. Ova priča je sasvim drugačija od patetičnih ispovjesti za tinejdžere…
Mislila sam da se ovakve stvari dešavaju tamo nekim drugim ljudima ali život me demantovao i pokazao da sam baš ja jedna od tih nasamarenih.
Elem, naša priča počela je jednog divnog beogradskog dana. Zaljubio se u mene na prvi pogled a i ja u njega. Jednostavno smo “kliknuli” jedno na drugo. Od tog susreta se nismo razdvajali. Obožavala sam ga. Bio je sve moje. Lijep, duhovit i beskrajno zabavan. Činilo mi se da mi je predan do kraja. I da me nikada ne bi povrijedio, znate, već one glupe ženske fantazije: On bi za mene učinio sve.
I bilo je tako, neko vrijeme. Radio je sve samo da ja budem srećna.
A onda jedne večeri nakon što smo vodili ljubav rekla sam mu da ne mogu dalje ovako i da želim da naša veza pređe na viši nivo. Odjednom se promjenio. Postao je nekako siguran da neću otići.
“Nećeš ti nikuda” prosiktao je kroz zube. Gledala sam ga bijelo. “Ono što nosiš u sebi vezivaćete za mene cijelog života” . “Misliš da sam u drugom stanju” rekla sam, nemajući pojma šta tačno želi da mi kaže.
“Imam HIV, a nadam se da ga sada imaš i ti, draga moja. Zarazila me davno jedna drolja.”
Bila sam van sebe, mislila sam da se šali ali njegov pogled je govorio da je mrtav ozbiljan.
‘Sad možeš da ideš gdje god želiš ali ja ću uvijek biti dio tebe.’
Pobjegla sam od njega plakajući.
Nije me zaustavio. Niti zvao…
Izvor: nadlanu.com
