Varvarstvo USRED BEOGRADA: Rodila je četvrto dete, nije htela NI DA GA PODOJI ni da ga pogleda ZBOG JEZIVOG RAZLOGA
U 21. vijeku se usred Srbije odigrava čist primitivizam od koga može samo da vam pripadne muka!
Mislili smo da je ta praksa odavno izumrla – štaviše, zabranjena je zakonom. Ali ko je još video da se na Balkanu poštuju pravila, bilo zakonska ili moralna? Iako je genetsko testiranje u svrhu biranja pola zakonski zabranjeno, od žena iz Crne Gore i dalje se očekuje da po svaku cenu u porodicu donesu muškog naslednika, pa one nalaze način da zaobiđu zakon i provere kojeg je pola dete koje nose. Ako je devojčica, širom Srbije postoje privatne klinike koje im sa zadovoljstvom nude “rešenje problema”. Rešenje je, pretpostavljate, abortus.
O tome pojedine žene i pričaju otvoreno. Jedna od njih je Amela iz Bijelog Polja. Amela ima 43 godine i troje dece. Pre 10 godina zatrudnela je i potegla u Beograd kako bi utvrdila pol deteta, piše RTCG.
– Da je bila djevojčica, ne znam šta bih uradila. Srećom, bio je sin. Želela sam sina da bih udovoljila mužu… Znam žene koje su radile više abortusa, nakon što su uradile biopsiju horionskih čupica i otkrile da nose devojčicu – kaže ona.
Inače, biopsija horionskih čupica radi se tako što se uzima uzorak posteljice, a rezultati se dobijaju za nekoliko dana, što ostavlja vremena da se u legalnom roku obavi abortus. Da su i same svesne jezivosti svog postupka govori i svedočenje jednog beogradskog lekara koji ovakve preglede obavlja, a koji kaže da sve te žene lekarima govore da to rade zbog “genetskih anomalija” u porodici.
Koliko je strašan invanzivni postupak biopsije horionskih čupica govori svedočanstvo Ivane iz Podgorice koja je u Beogradu pre 10 godina uradila ovaj test zbog straha od genetskih poremećaja.
Ivana se seća da je stigla u čekaonicu te klinike oko podneva i da je već bila puna žena iz Crne Gore. Sa mužem je potpisala izjavu da preuzima odgovornost ukoliko se desi nešto nepredviđeno.
Seća se i igle u obliku male kuke koju je ginekolog pored pupka počeo da uvlači u njen stomak.
- I danas zadrhtim kada se setim uzimanja uzorka i bola koji kida. Celu intervenciju posmatrala sam na velikom ekranu. Ipak, urezano u sećanje ostao mi je smeh lekara koji govori: “Znamo mi zašto vi Crnogorke dolazite”.
Ona kaže da je nalaz pokazao da je bilo 87 odsto mogućnosti da beba ima genetsku anomaliju – a i bila je devojčica. Abortirala je po povratku u Podgoricu.
Da je na Balkanu “prvo pa muško” obavezno, mit je za koji su naivni mislili da je izumro. Nekada su muška deca bila na ceni iz praktičnih razloga – devojka odlazi u drugu porodicu pa nema ko da se brine o imanju, dok će sin em da brine o imanju em da dovede snajku, koja će proći tako kako će proći kada i sama pređe u novu porodicu. Danas, ova praksa gubi na smislu u svakom pogledu – u regionu gde je poljoprivreda neisplativ posao, gde matori ljudi od po 40 godina bilo muškog bilo ženskog pola nemaju uslova da se osamostale, gde su se uostalom pravila života i društvene norme promenile za 180 stepeni, biranje pola ne može da se opiše kao bilo šta drugo nego čisto varvarstvo i primitivizam. I ne postoji blaža reč za to.
I dok čvrsto stoji činjenica da svaka žena treba i mora da ima prava na abortus, to nikako ne stoji i za “biranje pola”. Dete je dete, bez ikakvih razlika između muškog i ženskog pola. Ako želite dete, onda želite dete, a ne sina ili ćerku. A ako ste toliko željni baš sina (ili ćerke) i zbog toga spremni da abortirate sve dok ne “izvučete” ono što ste zamislili – dete za vas nije. Zvuči oštro? Psihološkinja Ranka Božović za CIN-CG/BIRN prisetila se slučaja sa sopstvenog porođaja, gde je delila sobu sa ženom koja je rodila ćerku.
- Nije htela da je podoji, nego je beba ležala na dnu njenih nogu, zbog toga što je bila, čini mi se četvrta devojčica – seća se Ranka. I posle toga svaki prostor za raspravu prestaje.
Izvor: zena.blic.rs